Lizing (engl. leasing)
Operacija ili transakcija na osnovu koje se jedno preduzeće, umesto da kupi opremu ili mašine koje su mu potrebne, obraća jednoj specijalizovanoj ustanovi koja mu potrebnu opremu daje u zakup na određeni rok (dovoljno dug da se u tom roku izvrši amortizacija opreme).
U suštini pod lizingom se podrazumeva ugovor o uslovima zakupa, zaključen između jednog davaoca i jednog primaoca lizinga, za određeni vremenski period koji se po pravilu ne može otkazati do isteka roka ugovorenog perioda zakupa.Taj rok je neopoziv, dakle, korisnik nema pravo da otkaže ugovor ali može da bira između sledećih mogućnosti: a) da produži zakup po sniženoj ceni; b) da otkupi opremu po sniženoj ceni; c) da opremu vrati lizing preduzeću. Glavna svrha lizinga je finansiranje pokretnih i nepokretnih investicionih dobara.
Lizing se najpre javio u SAD, a početkom šezdesetih godina javlja se u Evropi (u SR Nemačkoj i ostalim razvijenim zemljama zapadne Evrope) u kojoj je u izvesnom smislu menjao forme, ali je zadržao ime koje se najčešće ne prevodi.
Predmet lizinga mogu biti sva dobra. Kod ugovora o lizingu postoje dva roka: neopozivi – traje obično 4-5 godina (retko kraće) a može biti i duži; preostali (reziduelni).
Prednosti lizinga: preduzeće korisnik lizinga ne mora da za novu opremu angažuje svoja gotovinska sredstva; zakupninu plaća iz prihoda koje opremomostvaruje; prebacuje se jedan deo rizika za opremu na lizing preduzeće.
Negativne strane lizinga svode se na činjenicu da je to veoma skup instrument finansiranja – skuplji od bankarskog kredita.
03/04/2015