Pakt za stabilnost JIE
Dokument potpisan 10. jula 1999. god. u Kelnu, na inicijativu EU. Evropa je odlučila da pokuša da reši problem Balkana, odnosno Jugoistočne Evrope, i demonstrira svoju političku moć, pored ekonomske koju svakako ima. U tom pokušaju su joj pomogle i druge države, međunarodne
institucije i organizacije, podeljene na: učesnike (članice EU, države regiona, SAD, Rusija, Turska, OEBS, Evropska komisija i predstavnici Saveta Evrope), pomažuće države, organizacije i institucije (Kanada, Japan, UN, WEU, NATO, UNHCR, EBRD, EIB, MMF, Svetska banka) i posredničke inicijative (Royamont process, Centralnoevropska inicijativa – CEI, SECI itd.). Osnovni ciljevi Pakta su trajni mir, prosperitet i vraćanje stabilnosti u ovaj deo Evrope. Od ostalih ciljeva javlja se i želja za stvaranjem jednog transatlanskog programa i saradnje EU i SAD u rešavanju međunarodnih problema.
Ideja je da se kroz Pakt nametnu standardi i norme koje svaka zemlja koja namerava ući u EU mora ispuniti. Takođe se radi na razvijanju dobrosusedskih odnosa i zone slobodne trgovine.
Pakt funkcioniše kroz tela koja su oformljena u okviru njega, i to su: Regionalni okrugli sto za JIE, specijalni koordinator Pakta i tri radna stola. Regionalni okrugli sto je „kišobran“ pod čijom su nadležnošću tri pomenuta stola i njegov zadatak je da utvrdi da li je ostvaren progres ili ne. Specijalni koordinator predsedava Regionalnim okruglim stolom i odgovoran je za ostvarivanje ciljeva direktno
Evropskoj komisiji. Njegovo sedište je u Solunu, Grčka.
Kako su tri osnovna problema vezana za političku, ekonomsku i vojnu nestabilnost regiona, paktom su osnovana i tri radna stola. Prvi se bavi demokratizacijom država i ljudskim pravima, drugi ekonomskom rekonstrukcijom i saradnjom u regionu, a treći bezbednošću i kontrolom naoružanja.
03/04/2015