4.03. i 11.06. 1954. donosi se novi nastavni plan u kome postoji 5 odseka (Opšte-mašinski, vazduhoplovni, zeleznicki, brodski i vojni);
Od 1955.god. omoguceno je sticanje titule doktora tehnickih nauka na fakultetu (prethodno bilo u nadleznosti SANU) i odbranjene su prve dve doktorske disertacije;
05.07.1956. – donet prvi statut fakulteta sa znacajnim izmenama u nastavnom planu;
09.03. i 16.05. 1959. – novi statut sa nastavnim planom kojim se studije skracuju na cetiri godine i uvodi podela na deset smerova po raznim oblastima;
1955. – idejni projekt nove zgrade fakulteta u Ulici 27.og marta;
08.05.1957. – poceta gradnja;
1960. – pocelo useljenje i korišcenje nove zgrade;
jun 1960. – novi Savezni zakon uvodi stepenastu nastavu na fakultet; prate ga republicki zakon iz decembra 1962.god. i novi statut fakulteta iz aprila 1963.god.; prvi stepen u trajanju od cetiri semestra na tri odseka obrazuje tzv. pogonskog inzenjera (viša sprema), dok na drugom stepenu u trajanju od još cetiri semestra postoje 4 odseka i 13 grupa; nastavom u trajanju od cetiri godine i izradom diplomskog rada sticalo se svanje diplomiranog inzenjera mašinstva (visoka sprema);
1962. – uvodi se i treci stepen obrazovanja – magistarske studije u trajanju od dve godine, odn. specijalisticke u trajanju od jedne godine; zvanja magistra tehnickih nauka, odn. specijaliste sticu se odbranom završnog rada;
27.06.1966. – donet novi statut kojim se ponovo vraca kontinualni sistem obrazovanja na osnovnim studijama u trajanju od pet godina sa deset usmeravajucih grupa;
1966. – odbranjeno je prvih pet magistarskih teza kandidata koji su završili magistarske studije;
29.12.1967., 19.07.1969. i 29.06.1971.god. – modifikacije statuta, a 16.12.1972. – novi Zakon o visokom školstvu, koji dovodi do promene u nastavnim planovima koji su doneseni školske 1973/74.god. i kojim se studije skracuju na cetiri godine, razvija se veci broj usmerenja, povecava se ucešce laboratorijskog rada u nastavi, i dr.;
1978. – ponovo se vracaju petogodišnje studije, a od 1981/82. postoji 14 profila na kojima se obrazuju mašinski inzenjeri. 1990. – novi statut kojim se vrši usaglašavanje sa donetim zakonom i kojim je predvidjeno 15 usmeravajucih odseka u nastavi na osnovnim studijama; 1998. – novi zakon o univerzitetima i statut fakulteta po kome se i danas radi (detaljnije u nastavku).
U prethodnom periodu Mašinski fakultet je obavljao nastavu i u Odeljenjima van Beograda – Kragujevac 1960-1971, Kraljevo 1975-1987, Uzice 1978-1985, Valjevo 1979-1985. Takodje, vrlo aktivno je ukljucen u obavljanje nastave u Vazduhoplovno-tehnickoj akademiji Vojske Jugoslavije u Zarkovu