Elektrotehnicki fakultet

Razvoj Elektrotehnickog fakulteta u bliskoj je vezi sa istorijom univerzitetskog obrazovanja u Srbiji. Prvo visokoškolsko predavanje iz oblasti elektrotehnike odrzano je davne 1894. Profesor Stevan Markovic bio je prvi predavac i osnivac Elektrotehnicke katedre Inzenjerskog odeljenja Velike škole u Beogradu. Samo cetiri godine kasnije, profesor Markovic je osnovao i elektroinzenjersku laboratoriju. Od tada, elektrotehnicke teme su se izucavale na Velikoj školi, a zatim i na beogradskom Univerzitetu koji je iz nje nastao 1905. Prve diplome dodeljene su 1922 godine.
Obrazovanje elektroinzenjera bitno je prošireno posle reorganizacije Inzenjerskog odeljenja 1935. Mašinski odsek je postao Mašinsko-elektrotehnicki odsek, na kom su do pocetka 1937. oformljena su cetiri smera – mašinski, aeronauticki, energetski i telekomunikacioni. Zbog nedostatka laboratorijske opreme, otvaranje cetvrtog smera (telekomunikacije) je odlagano sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1946. ustanovljeno je elektrotehnicko odeljenje, koje je 1948. preraslo u Elektrotehnicki fakultet, sa smerovima Energetika i Telekomunikacije. 1955. godine osnovan je novi smer – Fizicka elektronika.
Tokom godina, smer Telekomunikacije je proširivan oblastima elektronike, automatike i racunarstva. Cetvrti smer – Racunarstvo i informatika – ustanovljen je 1987. godine.