Ada Ciganlija je izduzeno recno ostrvo nastalo na cetvrtom kilometru Save od Ušca u Dunav. Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reci „singa“ i „lia“, koje znace ostrvo i podvodno zemljiste. Naziv je docaravao promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. „Singalija“ se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenovic je 1821. godine, ostrvo proglasio za drzavno i narodno dobro, a tako je i ostalo.
Zbog lepote, Branislav Nušic je Adu nazvao „Vodeni cvet“ i tu osnovao istoimene satiricne novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magicno privlacila umetnike i pustolove, koji su ocarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci. Pregradjivanjem desnog rukavca , 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruzeno nasipom i omedjeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane. Danas, zajedno sa Adom Medjicom, Jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od 800 hektara. Savsko jezero je rezervoar pijace vode gradskog vodovoda i spada u zonu najstrozije vodozaštite, jer je od strateškog znacaja za Beograd.
Ada je ocuvala svoja prirodna bogatstva, koja cine dinamican ekosistem i predstavljaju ekološku oazu.Gusta listopadna šuma, u kojoj dominiraju hrastovi i brestovi, prirodno je stanište za brojne vrste ptica, pojedinih glodara, insekata, vodozemaca i gmizavaca. Sredinom 20. veka ostrvo je pošumljavano americkom toplom i zelenim jasenom. Videti na Adi srndaca, zeca, lisicu, svakojake „zverke“, pa cak i divlju svinju, i to se dešavalo. U prirodnoj simbiozi flore i faune, ostrva, reke i dva velika jezera, sa osobinama jedinstvenog ekosistema, stvorena je prijatna mikroklima, razlicita od gradske zege. Još postoje delovi „netaknute prirode“, obrasli divljom vegetacijom. Savsko jezero, koje je dugo 4,2 kulometra i prosecno široko 200 metara, sa dubinom izmedju cetiri i šest metara, raznovrsno je poribljeno, a najviše je tolstolobika. U Jezeru zive i veliki somovi, koji nisu opasni po ljude. Vodena trava prirodno precišcava Savsko jezero, tako što se hrani njegovom vodom vezujuci za sebe fosfor, azot i necistocu. Njenim šišanjem i odnošenjem, Jezero se oplemenjuje nekoliko puta u toku godine. Ono je povezano vodopropusnom branom, na gornjem nasipu, sa Taloznikom, manjim precišcenim i ogradjenim jezerom, koje je u sistemu vodoizvorišta. Iz Taloznika se u Savsko jezero neprestano ubacuje filtrirana voda, dok se pomocu pumpi na donjem špicu, iz Jezera izbacuje voda u Cukaricki rukavac. Time je veštacki obezbedjena njegova protocnost. Upotreba plovila sa motorom na Jezeru, strogo je zabranjena. Zbog ekoloških razloga zabranjeno je i uvodjenje pasa na kupalište.
Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveca velegradska plaza, ucinila je da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupaca, a odrzano je na stotine drzavnih i medjunarodnih takmicenja u sportovima na vodi. Zato je sinonim za Adu – Beogradsko more. Na ostrvu je smešteno više desetina registrovanih sportskih klubova. Izmedju jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetacke staze, kojom je okruzeno, prostire se sljunkovita plaza. Kupalište je jedno od najvecih i najbezbednijih u Evropi, po zvanicnim statistikama. Opremljeno je kompletnom infrastrukturom, javnim kupatilima, tuševima i cesmama, cija upotreba besplatna. Opsluzuju ga strucne spasilacke sluzbe, nekoliko lekarskih ambulanti, policija, kao i radnici komunalnih sluzbi. Oko njega se razvio urbano – sportski ambijent, ušuškan u zelenilo i travnjake, prošarane pešackim i biciklistickim stazama od cvrstog materijala. Ada Ciganlija je jedini gradski park u celosti dostupan i uredjen po meri osoba sa posebnim potrebama, koji u njemu imaju obezbedjen toalet, parking prostor, dok su sve staze sa kosim završecima, bez ivicnjaka. Sa više od 50 sportskih terena, Ada je najveci sportski centar u Beogradu, sa jedinstvenim sadrzajem. Uredjeni piknik prostor namenjen je paljenju vatre i spremanju roštilja, a izletnici ga koriste besplatno.
Ugostiteljsku ponudu ostrva cine 70 restorana u rusticnom stilu, rasporedjenih oko jezera i desetine splavova – restorana na Savi. Posebnu caroliju dozivljavaju vlasnici i posetioci splavova – kucica za odmor, kojih je više stotina duz cele obale. Na samom ostrvu, nalazi se „Ada Safari“, manje jezero poribljeno šaranom, na kojem se redovno odrzavaju ribolovacka takmicenja. U neposrednoj blizini „safarija“, smešteno je decje pozorište – igralište „Robinzonovo ostrvo“, koje redovno prikazuje predstave „Zivot na pustom ostrvu“ i „Robinzon i pirati“. Letnja sezona je vreme kada narocito ozivljava scena ispod velikih tribina, gde se odrzavaju zabavni i kulturni programi i spektakli.
Na ulazu na Adu Ciganliju nalazi se parking prostor za hiljadu vozila, a u Cukarickom rukavcu smešten je zimovnik za camce – marina „Ada Ciganlija“. U planu je cišcenje rukavca i izgradnja nove moderne marine, koja ce ispuniti svetske standarde. Do Ade Ciganlije se moze stici biciklistickom stazom uz desnu obalu Save od Ušca. Od Bloka 70 na Novom Beogradu, celoga dana radi prevoz camcima, a leti se uvode i tri redovne autobuske linije Gradskog javnog prevoza. Tokom tekuce decenije ocekuje se i izgradnja mosta od Banovog brda do Novog Beograda, koji ce biti smešten ispod donjeg špica Ade Ciganlije. Sve više, Ada Ciganlija postaje izletište za sva godišnja doba. Mediji redovno prate dogadjaje na Adi Ciganliji i rado o njima izveštavaju.
Dobrodošli na Adu !