PARTNERSTVO ZA MIR
Program Partnerstvo za mir, pokrenut 1994. godine, je program prakticne bilateralne saradnje izmedju NATO, u celini, i pojedinacnih drzava koje u njemu ucestvuju. Osnovni cilj Partnerstva je unapredjenje reforme, izgradnja medjusobnog poverenja i uvecanje sposobnosti partnerskih drzava za ocuvanje mira i bezbednosti na dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi. Za razliku od samog NATO kojeg, pored Severnoatlantskog ugovora, obavezuje i preko hiljadu drugih dokumenata, program Partnerstvo za mir potpuno je usmeren na prakticne oblike saradnje, u kojima se partnerske drzave opredeljuju za aktivnosti, u skladu sa sopstvenim prioritetima.
Saradnja u okviru Partnerstva za mir sprovodi se na onom nivou i onom brzinom koju samostalno odredjuje svaka partnerska drzava. Partnerstvo za mir zasniva se na saradnji i zajednickom delovanju sistema odbrane suverenih drzava i nema jasno obavezujuci karakter u medjunarodno-pravnom smislu, vec se zasniva iskljucivo na principima dobrovoljnosti i samostalnog opredeljivanja.
Citav razvojni put Partnerstva za mir odlikuju inicijative i konkretne mere da se ono unapredi i ucini operativnijim. Ovaj program posluzio je i kao model za neke druge oblike partnerske saradnje NATO, kao što je, na primer, Istambulska inicijativa za saradnju.