Narodno pozoriste

Prva ideja o stalnom pozorištu u Beogradu javila se 1851. godine, kada je osnovan odbor „Ljubitelji narodne prosvete”. Pozorište je trebalo da bude izgradjeno na Zelenom vencu. Medjutim, zbog nesigurnog podvodnog zemljišta, zapoceta izgradnja je, posle dva pokušaja morala biti obustavljena. Na terenu su ostale samo razvaline – temelji i delovi zidova sa kojih su skidane cigle za zgradu pozorišta koje je kasnije podignuto kod Stambol-kapije.
Obustavljanje radova na izgradnji pozorišne zgrade na Zelenom vencu, nije obeshrabrilo Pozorišni odbor i njegove pristalace koji se za pomoc obracaju knezu Mihailu. Tako je 1863. godine ustanovljeno Narodno pozorište koje je imalo profesionalnu trupu, knjizevno i pozorišno obrazovano rukovodstvo, stalne predstave i bogat repertoar. Predstave su u naredne tri godine, sa prekidima, davane u Knezevoj pivari a zatim u gostionici kod „Engleske kraljice”. U njoj je odrzana prva predstava Narodnog pozorišta curadj Brankovic, istorijska drama u pet razdela.
Ipak, još uvek je postojala potreba za stalnom pozorišnom zgradom. Knez Mihailo, zajedno sa Drzavnim savetom, odredjuje novu lokaciju za podizanje pozorišta – bivši turski plac kod Stambol-kapije. Obnavlja i davanje priloga sam prilozivši pet hiljada dukata. Nazalost, knez nije docekao pocetak radova, ubijen je 3. juna 1868. godine. Tako je kamen temeljac postavio knez Milan. Veruje se da je projektant pozorišne zgrade kod Stambol-kapije bio arhitekta Aleksandar Bugarski, mada po sacuvanim dokumentima to nije sasvim izvesno.
Gradnja je izvedena veoma brzo. Zemljani radovi su poceli 29. maja, a kamen temeljac je polozen 18. avgusta 1868. godine. Zgrada je stavljena pod krov januara 1869, a prva predstava „Posmrtna slava kneza Mihaila”, odrzana je 30. oktobra iste godine. Zaista rekordno vreme za zgradu od 1000 metara kvadratnih, sa cetiri sprata i sa posebnostima u pogledu razmera prostorija.
Prve prepravke i dozidivanja izvedena su vec 1870. godine.