Polozaj i ulogu pravosudja u savremenoj drzavi i društvu, nemoguce je sagledati, a da se pre toga ne spomene jedna od najosnovnijih i najrasprostranjenijih koncepcija u modernoj pravnoj teoriji i pravu uopšte, a to je koncepcija podele suverene vlasti jedne drzave na njene tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Gledajuci u prošlost, mozemo uociti da je u vecem delu istorije i skoro u svim delovima sveta, dominantan bio sistem jedinstva vlasti. To je sistem u kojem je sva, ili veliki deo vlasti u jednoj drzavi, bio poveren u ruke jednog coveka ili vrlo malog broja ljudi ( „Drzava, to sam ja“ – Luj XIV ), i koji je dovodio do situacija da jedan isti subjekat odredjuje pravila ponašanja u jednom društvu, sprovodi ih i kontroliše njihovo sprovodjenje. Ovaj sistem se, premda neophodan u uslovima tadašnje tehnološke nerazvijenosti, nebrojeno puta pokazao kao veoma loš, obzirom da je dovodio do potpune samovolje i neodgovornosti vladaoca i arbitrarnosti u primeni prava, ili, pak, do propadanja društva i drzave, usled vršenja vlasti od strane nesposobnih vladara.