Monetarna (monetarno-kreditna) politika
Mere koje sprovodi vlada da bi uticala na ekonomsku aktivnost u zemlji; sredstva kojima se tom prilikom služi vlada obuhvataju pre svega kontrolu ponude novca i kedita, i kontrolu kretanja kamatne stope. Kreditna politika predstavlja aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi.
Kreditno monetarna politika ulazi u red instrumenata opšte ekonomske politike, s osnovnim zadatkom da reguliše potrebnu količinu novca i kredita u privredi, uz podsticanje stope rasta i očuvanje relativne stabilnosti privrede i nacionalne novčane jedinice, kao i koordinaciju na međunarodnom monetarnom planu.
Monetarno – kreditna politika se sprovodi preko sledećih osnovnih instrumenata:
a) obavezna rezerva banaka (tj. stopa obavezne rezerve). Naime, svaka poslovna banka mora držati određeni deo depozita po viđenju na posebnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. Određivanjem tog dela (stope obaveznih rezervi), centralna banka reguliše količinu novca u opticaju, kontroliše likvidnost i kreditne potencijale banaka.
b) eskontna, i preko nje opšta kamatna stopa (→eskontna stopa)
c) krediti centralne banke poslovnim bankama (na bazi primarne emisije centralna banka poslovnim bankama pozajmljuje sredstva za podmirenje kreditnih zahteva privrede i drugih korisnika).
d) operacije na otvorenom tržištu – podrazumevaju kupovinu (emisija novca) i prodaju (povlačenje novca) vrednosnih papira (uglavnom državnih obveznica) na
finansijskom tržištu od strane centralne banke, a u sklopu njene kratkoročne kreditne politike, radi regulisanja novčane mase u privredi i kupovne snage novčane jedinice.
03/04/2015