Svetska banka (engl. World Bank)
Jula 1944. god. održana je monetarna i finansijska konferencija u Breton-Vudsu, uz učešće 44 zemlje, i tada je odlučeno da se osnuju Međunarodni monetarni fond (IMF) i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD). Banka je počela sa radom 26. juna 1946. Pod okriljem IBRD formirane su kasnije još tri finansijske institucije: Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Međunarodno udruženje za razvoj (IDA), I Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). Za IBRD i IDA koristi se često zajednički naziv Svetska banka, dok se pod Grupom Svetske banke
podrazumevaju sve četiri institucije: IBRD, IDA, IFC i MIGA.
Od 1947. IBRD je dobila status specijalizovane agencije OUN. Osnovni cilj banke je da obezbedi finansiranje onih projekata koji su značajni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privredni kapital, jer nisu neposredno profitonosni, pošto su potrebni veći iznosi za ulaganje i prisutan je veći rizik. Banka ne konkuriše privatnom kapitalu, već stvara povoljne uslove za njegov plasman. U prvim posleratnim godinama pažnja se posvećivala obnovi privreda ratom razorenih zemalja, a kada je počeo da funkcioniše Maršalov plan, Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.
Početkom 1996. Banka je imala 181 zemlju članicu, koje su morale biti članice i IMF-a. Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Najveći uticaj na politiku i poslovanje IBRD ima vlada SAD. Amerikanci imaju svog predstavnika na mestu predsednika Banke, kao I veliki broj kadrova u aparatu. Organi Banke su Odbor guvernera, Odbor izvršnih direktora i predsednik. Sredstva Banke potiču iz četiri osnovna izvora: uplaćenog dela kvota zemalja članica, zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, povraćaja ranije datih kredita i ostvarenog dohotka. Svetska banka odobrava zajmove, prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a ređe za opšterazvojne potrebe. Sada su zajmovi IBRD usmereni prvenstveno na razvijenije među zemljama u razvoju.
03/04/2015